Darknet
Мрачни веб[1] је део интернета за који нам је потребан посебан софтвер како бисмо му приступили. Једном кад уђемо у мрачни веб, веб-страницама и осталим услугама можемо приступити помоћу прегледача баш као и на нормалном вебу.
Међутим неке странице су ефикасно скривене и не можемо им приступити помоћу претраживача, већ само ако знамо IP адресу странице. Такође, у овом дигиталном простору развијају се посебна тржишта - „Тржишта мрачне мреже”, која се углавном баве илегалном активношћу, дрогама и оружјем те се послује крипто валутом[2] Bitcoin.
Чак постоји „Тржиште атентата“, где корисници могу да плате за атентат. Мрачни веб готово је у потпуности анониман и због тога га бирају групе које желе да остану скривене од влада и агенција које спроводе закон. С друге стране постоје „ звиждачи“, доушници који користе мрачни веб како би комуницирали са новинарима, но најчешће га користе педофилске групе, терористи и криминалци како би њихове активности остале сакривене.
Приступање Dark Net-у
[уреди | уреди извор]Dark Net-у најчешће се приступа коришћењем Тор прегледача. Коришћење Тора чини много теже одређивање путање до корисника користећи Интернет активности корисника. Ово укључује посету интернет страницама, постове на мрежи, инстант поруке и остале видове комуникације. Тор је намењен за заштиту приватних података корисника, као и њихове слободе и могућности да спроводи поверљиву комуникацију држећи њихове Интернет активности изван могућности да буду праћене и баш због ових карактеристика идеалан је за развој илегалних радњи на Deep Web-у, односно на његовом најмрачнијем делу званом Dark Net.
Шта се све може пронаћи на Dark Net-у
[уреди | уреди извор]Само делимичан поглед на Hidden Wiki, главни списак мрачних веб страница, открива да је већина страница на списку повезана са илегалним активностима. Неке од тих страница су преваре и није јасно колико је једноставно купити оружје, лажна документа за ��утовање или унајмити хакере са исписаних страница. Вероватно постоје странице на мрачном вебу где су ове ствари могуће.
Понуде на Даркнету:
- Атентати:
За убиство обичног човека убице траже око 22.000 $. Ако је реч о вашем пословном партнеру цена може достићи 220.000 $. На вама је само да пошаљете основне податке, уплатите новац и чекате. Срећом, нису познати примери да ли то функционише у стварном свету.
- Хаковање:
Могуће је купити лекције из хаковања. За једну лекцију хакери траже 20 $. За 90 $ нуди се хаковање било ког Gmail налога на свету. Хаковање налога на Facebook-у кошта 19 $. Купац добије програм са којим то ради сам, стога је законски одговоран.
- Фалсификовани новац:
Доступне су практично све валуте које се исплати фалсификовати. Квалитет и количине варирају, примера ради- за 600 правих америчких долара добићете 2.500 фалсификованих, с обећањем како могу проћи стандардне провере, укључујући и ону са ултраљубичастим светлом.
- Фалсификоване исправе:
Пасоши, возачке дозволе, држављанства, личне карте, дипломе, имиграцијски документи, па чак и дипломатске картице - све је то доступно на илегалним тржиштима као што је Onion Identity Services. Америчка возачка дозвола кошта 200 $, пасош САД-а или Велике Британије можете добити за неколико хиљада долара.
- Оружје, муниција и експлозив:
На располагању је све и свашта, од пиштоља до експлозива C4. Испоручују их посебно запаковане, тако да могу проћи рендгенску контролу или скривене у играчкама, инструментима и електричним уређајима.
- Хакерски напад на сервере неке компаније (DDoS) је најскупљи у понуди. Кошта око 2.300 $.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Deep Web and the Darknet” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 10. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2017.
- ^ „Cena zlata”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Džejmi Bartlet - Darknet - U Digitalnom Podzemlju
- Boutin, Paul (28. 01. 2004). „See You on the Darknet”. Slate.
- „File-sharing 'darknet' unveiled”. BBC News. 16. 08. 2006.
- Darknet 101 – introduction for non technical people